Kriza i štednja
Samit G20, grupe koja okuplja dvadeset najjačih svetskih ekonomija završen je dogovorom o postepenom smanjenju državnih dugova najrazvijenijih zemalja. Tako je rešen sukob između Amerikanaca i Evropljana o tome kako savladati privrednu krizu - pravljenjem novih dugova ili politikom štednje. Pobedili su Evropljani odnosno „politika štednje“, a države G8 su napravile dogovor da će do 2013. prepoloviti minus u državnim kasama. Ova odluka se smatra pobedom ministra finansija Velike Britanije Džordža Ozborna jer su vodeće zemlje podržale britanski stav o neophodnosti kresanja budžeta, kako bi se izbegli dugoročni dužnički problemi.
Najrazvijenije zemlje Evrope nisu ni čekale zajedničku odluku da počnu sa sprovođenjem mera štednje koje podrazumevaju, pre svega, smanjenje javne potrošnje. Najoštrije mere najavila je Velika Britanija, koja je nedavno dobila novu, koalicionu vladu sastavljenu od konzervativaca i liberal-demokrata. Novi britanski premijer Dejvid Kameron, odmah po stupanju na dužnost, u intervjuu Sandej Tajmsu, upozorio je da je „britanska ekonomija u mnogo gorem stanju nego što se prethodno verovalo“ i nagovestio je „bolne godine kresanja javnih troškova“. Kameron je najavio mnogo manji pivredni rast nego što se ranije predviđalo i da će Britanija „najviše smanjiti budžete za socijalne povlastice i radnike u državnom sektoru“.
Nešto kasnije, a pre samita najrazvijenih zemalja, nova britanska vlada je šokirala sopstvenu i evropsku javnost merama štednje koje je objavio ministar finansija Džordž Ozborn. Duhovita britanska štampa je ove mere okarakterisala kao „gorku pilulu za ozbiljno bolesnu ekonomiju“, a neki listovi i kao „krvoproliće“. Cilj nove britanske vlade je da u narednih nekoliko godina dramatično smanji pozamašni državni dug i potpuno eliminiše manjak u državnoj kasi. Tako su rebalansom državnog budžeta koji je predstavio ministar Ozborn predviđena manja socijalna davanja, veći porezi i zamrzavanje plata u javnom sektoru. Stav britanske vlade je da su te mere neophodne i da će na duži rok stvoriti uslove za ekonomski rast. Kada se ministar Ozborn pojavio pred poslanicima u parlamentu imao je jednostavnu i jasnu poruku da „ako neće da završi kao Grčka, Britanija pod hitno mora da smanji budžetski deficit“!
„Neki kažu da se suočavamo sa izborom - ili ćemo rešavati problem naših dugova ili ćemo omogućiti ekonomski rast. To je lažni izbor. Kriza u evrozoni je pokazala da ako ne rešimo problem dugova, ekonomskog rasta neće biti. Kredibilni plan za smanjenje budžetskog deficita ide ruku pod ruku sa stabilnim i održivim rastom, niskom inflacijom i smanjenjem nezaposlenosti“, rekao je Ozborn.
Ozbornov plan je oličen u najrestriktivnijem britanskom budžetu u poslednjih tridesetak godina. Troškovi će biti smanjeni za desetine milijardi funti. Javni dug Velike Britanije iznosi 893 milijardi funti ili 62 odsto bruto domaćeg proizvoda. Država će delom štedeti, delom povećati poreze. Porez na dodatu vrednost se povećava od januara sledeće godine, a uvodi se novi porez za banke. Dečiji dodaci i plate zaposlenih u javnom sektoru koji zarađuju više od 25 hiljada evra biće zamrznuti. Budžeti svih ministarstava će u naredne četiri godine morati da se smanje za 25 odsto. Pošteđeni će biti jedino zdravstvo i fondovi za pomoć najsiromašnijim zemljama. Ukida se 157 sudova što čini skoro 40 posto sudske mreže, a smanjenje policijskog budžeta će iznositi od pet milijardi funti i predviđa otpuštanja 35 hiljada policajaca, 20 hiljada civilnog osoblja u policiji i još 4 hiljade pomoćnog osoblja.
Plan nema samo restrikcija, jer oni koji zarađuju manje od 12 hiljada evra godišnje biće potpuno oslobođeni plaćanja poreza. Tvorac ovog plana, ministar Ozborn, smatra da on „omogućava da platimo za ono što se dešavalo u prošlosti i da planiramo za budućnost. On pruža podršku ekonomskom oporavku koji će predvoditi privatni sektor. I takođe štiti one najranjivije u našem društvu“.
Dok Britanci, za sada, ćutke podnose restrikcije koje ih čekaju u drugim evropskim zemljama, restriktivne mere, koje su uglavnom blaže od britanskih, izazivaju ozbiljne proteste revoltiranih građana. Najviše je protesta u Grčkoj, zemlji čija je ekonomska kriza uzburkala Evropu. Od početka godine ovu zemlju potresaju protesti protiv vladinih mera štednje kojima se predvidja smanjivanje budžetske potrošnje za dodatnih 30 milijardi. Već sada se može reći da su brojni štrajkovi u Grčkoj upropastili turističku sezonu u ovoj zemlju koja je trebalo da donese ozbiljan prihod uzdrmanoj ekonomiji. Grke je razbesnelo ukidanje dodataka i bonusa zaposlenima u državnom sektoru, odnosno trinaeste i četrnaeste plate, uvođenje maksimalnog dodatka za odmor i njegovo ukidanje - kada je reč o ljudima sa većom zaradom, zamrzavanje plata u javnom sektoru na period od najmanje tri godine, kao i povećanje PDV-a, poreza na gorivo, alkoholna pića i duvanske proizvode.
Štrajkovi protiv mera vlade pogodili su i Nemačku. Međutim, iako je tokom proleća u par navrata nekoliko desetina hiljada ljudi izašlo na ulice u većini velikih nemačkih gradova, kancelarka Angela Merkel ne popušta u planu da uštedi 80 milijardi evra. Smanjenje socijalnih izdataka za porodice sa decom i nezaposlene, otkazi za 10 hiljada zaposlenih u javnoj upravi, smanjenje plata zaposlenih u administraciji, dodatno poresko opterećenje nemačkih firmi u odredbenim granama, kao i plan da se samo u narednoj godini uštedi oko 11 milijardi evra – neki su od planova Merkelove. Plan štednje predviđa smanjenje socijalnih davanja, uključujući pomoć za roditelje i skuplje zdravstveno osiguranje. Radi uštede će doći i do reorganizovanja oružanih snaga, tako što će od 250 hiljada vojnika biti otpušteno 40 hiljada. Čak 15 hiljada državnih službenika dobiće otkaz u naredne četiri godine, a biće uvedeni i novi porezi - na bankarske transakcije, u industriji nuklearne energije i za putnike u avio-saobraćaju. Objavljujući paket mera štednje, kancelar Angela Merkel izjavila je „kako je važno da Nemačka pokaže primer drugim zemljama širom Evrope“, kao i da su „poslednji meseci pokazali primarni značaj solidnih finansija, koji su najbolji oblik sprečavanja nove krize“.
Španska vlada je odobrila mere štednje vredne 15 milijardi evra u nastojanju da smanji javni deficit i ublaži strahovanja da će doživeti dužničku sudbinu Grčke. Cilj programa je da smanji deficit sa 11 posto bruto nacionalnog proizvoda na 6 posto do 2011. godine. Plan predviđa smanjenje plata u javnom sektoru za 5 odsto. Tako će se u Španiji dodatno povećati nezaposlenost koja već prevazilazi 20 posto i dvostruko je više od proseka evrozone. Španija je ukinula isplate nadoknada roditeljima za rođenje deteta, automatsko usklađivanje penzija sa inflacijom, a finansiranje regiona je smanjeno za 1,2 milijardi evra.
Veoma oštre mere štednje uvela je i Mađarska. Novi mađarski premijer Gordon Bajnai objavio je program po kome će javna potrošnja biće smanjena za još pet milijardi dolara, što u prevodu znači dvogodišnje zamrzavanje plata zaposlenih u javnom sektoru. Ukinuta je „trinaesta plata“ za zaposlene u državnoj službi, smanjena socijalna davanja iz budžeta - kao što su finansijske nadoknade za grejanje i prevoz - ali i umanjena pomoć poljoprivrednicima. Premijer je najavio i povećanje poreza.
Rumunska Vlada premijera Emila Boka počela je od 1. jula da primenjuje nove mere kojima je porez na dodatu vrednost povećan sa 19 na 24 posto. Vlada je najavila i druge poreske mere u cilju smanjenja budžetskog deficita. Tako je od 1. jula do 31. decembra povećan porez osobama koje imaju više stanova, i to tako da će za prvi stan pored onog u kojem stanuju porez biti veći za 65 posto, za drugi stan 150 posto, a za treći i ostale 300 procenata.Odlučeno je i da se udvostruči porez na automobile sa motorima od preko 2.000 kubnih centimetara. Vlada namerava da otpusti 55.000 do 60.000 zaposlenih u javnom sektoru, od kojih 54.000 iz lokalnih administracija.
Rumunska vlada je saopštila da „sve mere imaju za cilj štednju i povećanje prihoda, kako bi se postiglo smanjenje budžetskog deficita sa osam ili devet posto na 6,8 posto, kako je dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom“.
Dok najrazvijenije zemlje sveta, uključujući i naše susede, štede u Srbiji, još uvek nema dogovora oko toga da li je kriza prošla, da li treba štedeti ili ulagati u infrastrukturu koja bi tako postala zamajac privrede i da li zamrznute plate u javnom sektoru i penzije mogu da se odmrznu? Na isteku drugog kvartala 2010. godine situaciju u Srbiji karakterišu višemesečni pad vrednosti domaće valute, rast cena za skoro sedam posto u odnosu na prošlu godinu i porast broja nezaposlenih kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. Prisutna je nelikvidnost pa i državna, i privatna preduzeća u najvećoj meri posluju sa gubitkom. Međutim, ima i pozitivnih trendova, pa je izvoz u u prvom kvartalu povećan za 18 posto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uplata prihoda u budžet veća za šest posto u odnosu na isti period prošle godine kada je, ruku na srce, priliv bio veoma loš. MMF je nedavno smanjio projekciju privrednog rasta za 2010. godinu sa dva na jedan i po posto i odobrio je Srbiji povećanje budžetskog deficita sa četiri na skoro pet posto jer se budžet popunjavao ispod očekivanja.
Dakle, ekonomska situacija u Srbiji nije ništa bolja nego u drugim zemljama. Razlika je samo u tome što su srpski političari očigledno manje spremni za radikalne rezove u privredi i društvu, odnosno više su skloni populizmu. Možda je višak populizma kod srpskih ministara odraz posledice što je srpska vlada, za razliku od recimo britanske i mađarske, ušla u drugu polovinu mandata. Ipak, bez obzira na tu činjenicu iznenađujuće su najave pojedinih ministara da će i one mere štednje koje Vlada Srbije već sprovodi biti veoma brzo napuštene. Plate u javnom sektoru i penzije su bile zamrznute tek nekoliko meseci kada je u januaru ove godine ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio mogućnost „odmrzavanja“ plata i penzija. Ova ideja je naišla na otpor drugih ministara u Vladi, međutim nije je bilo moguće ni sprovesti s obzirom na preuzete obaveze iz već potpisanog aranžmana sa MMF-om. Ideji se usprotivila i ministar finansija Diana Dragutinović, koja je kao kadar Demokratske stranke, premda nestranačka ličnost, u stalnom javnom sukobu sa ministrom Dinkićem. Ova najava je očigledno bila namenjena biračima, ali je tokom januara izazvala nekoliko štrajkova u javnom sektoru sa kojim se Vlada teško izborila. Nekoliko meseci kasnije, ministar Dinkić je na prolećnim razgovorima sa misijom MMF-a predložio da zaposlenima u javnom sektoru isplati bonus na platu u iznosu od pet hiljada dinara. I u vezi ove ideje došlo je do sukoba sa ministarkom Dragutinović, ali se čini da je Dinkić pobedio i da Vlada traži način da na jesen isplati obećani bonus i pored toga što odluku o isplati još uvek nije donela. Ova vladina mera predstavljala je neku vrstu „kompenzacije“ za odustajanje od povećanja penzija i plata, jer takav plan Vlade „nije naišao na razumevanje“ MMF-a u nedavnim pregovorima. Ministar Dinkić, kao tvorac ove ideje, smatra da jednokratni bonus po definiciji nije stalni trošak i neće se preneti na sledeću godinu. Kritičari ove mere smatraju da bi bilo mnogo bolje da je Vlada ovaj bonus isplatila najsiromašnijim slojevima stanovništva. Drugi kritičari smatraju da je ova mera „favorizovanje jedne privilegovane grupe građana koji su verni glasači partija na vlasti, na uštrb svih ostalih“. Dodatni bonus će dobiti i penzioneri u Srbiji od kojih većina zaista spada u najsiromašnije stanovnike. Za razliku od zaposlenih u državnoj upravi koji će bonuse dobiti linerano, penzioneri će novac dobiti po posebnoj formuli koju treba da izradi njihov predstavnik, potpredsednik Vlade i prvi čovek Partije udruženih penzionera Srbije (PUPS) Jovan Krkobabić. Kako će izgledati ta formula još uvek se ne zna, ali sigurno ga čeka težak posao. Prema podacima Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja, najnižu penziju od oko sto deset evra prima oko šezdeset hiljada ljudi.
Da Vlada Srbije nema jedinstven plan o tome kako planira da se bori protiv ekonomske krize pokazao je i junski sukob između ministarke Dragutinović i ministra Dinkića u vezi sa povećanjem poreza na dodatnu vrednost za tri posto. Ministarka finansija Diana Dragutinović je najavila da je Vlada pripremila različite verzije poreske reforme i da se ona zalaže za „revolucionarnu verziju“ kojom bi se „porez na dodatu vrednost (PDV) povećao za tri posto“.
„To za šta se ja zalažem je da se za jednu trećinu smanje fiskalna opterećenja na zarade, i porezi i doprinosi. Gubitak prihoda bi se neutralisao rastom PDV“, izjavila je ministarka Dragutinović.
„Revoluciju“ ministarke finansija je odmah „sprečio“ ministar Dinkić, koji je već sutradan izjavio da „u naredne dve godine, to jest do kraja mandata aktuelne vlade, neće biti promene stope PDV niti promena u oporezivanju plata“. Dinkić je pokušao da opravda koleginicu objasnivši da „izjavu ministarke treba shvatiti u dugoročnom kontekstu, kao i to da smanjenje oporezivanja rada i povećanje oporezivanje potrošnje nije loše ideja“. Njegov stav je podržao i premijer Cvetković tako da je ovaj slučaj još jedna njegova pobeda nad ministarkom finansija. Za svaki slučaj, Dinkić je nekoliko dana kasnije na Glavnom odboru svoje stranke doneo odluku da poslanici njegove stranke „neće glasati za povećanje PDV-a“, čime je stavio tačku na raspravu, jer bi insistiranje na povećanju PDV-a značilo krizu Vlade. Ideju ministarke Dragutinović nisu podžali ni privrednici, ni stručna javnost. Tako ekonomista Milan Kovačević smatra da je bolje da ministarka zaustavi nove izdatke raznim ministarstvima i skreše javnu potrošnju nego da povećava namete.
„Mi, inače, imamo nedovoljan priliv novca na osnovu doprinosa i smanjenje bi samo dodatno umanjilo taj priliv i budžet bi imao mnogo veće izdatke za isplatu penzija. Kad je u pitanju PDV, mislim da to uopšte nije pametan potez, jer će za toliko porasti cene, tako da to nikom ne bi koristilo. Posebno ne penzionerima“ - kaže Kovačević.
Ovaj sukob je pokazao da Vlada nema jasnu ideju kako da se izbori sa ekonomskom krizom. Vlada bi morala da bude svesna potrebe da donese odluke koje će brzo privući investicije i obezbediti održivi rast. Kada smo kod investicija, zanimljivo je da je veći broj razvijenih zemalja u okviru svojih mera ukinuo povlastice za investicije u inostranstvu i da samo stumuliše povlastice unutar svoje zemlje. To znači da će Srbija ovu meru dodatno osetili – jer čeka strane investicije. U Srbiji raste budžetski deficit kao i javni dug – što kao jedino rešenje nameće dugoročnu ekonomsku politiku i mere štednje. Međutim, činjenice da Vladu početkom sledeće godine čeka završetak ugovora sa MMF-om, kao i da počinje izborna godina, mogu da je spreče da usvoji ozbiljan dugoročni ekonomski program sa ozbiljnim smanjenjem javne potrošnje i drastičnim merama štednje. Jednostavno, nema vlade koja je je spremna da pravi značajnije reforme ili rezove u godini pre izbora. Pokazatelj toga je da Vlada umesto otkaza zaposlenima u državnoj službi sprema bonus od pet hiljada dinara, što nije slučaj ni u jednoj evropskoj zemlji od kojih su mnoge bogatije od Srbije.
Sve ovo moglo bi da znači da će se Srbija ozbiljnije i dugoročno pozabaviti ekonomskom krizom tek posle maja 2012. godine, i da će ozbiljno zakasniti u odnosu na razvijene zemlje Evrope. Ako je za utehu, ne bi bilo prvi put u istoriji. |
