KAD PRAVDA TAMNUJE KRIVDA CARUJE
Kada je 22. jula 2010. godine predsednik Međunarodnog suda pravde (MSP) sudija Hisaši Ovada saopštio da je sud “zaključio da usvajanjem Deklaracije o nezavisnosti 17. februara 2008. godine nisu prekršena ni opšta pravila međunarodnog prava, ni rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, ni Ustavni okvir donet nakon uspostavljanja misije UN na Kosovu” i da shodno tome, “usvajanjem Deklaracije nije prekršena nijedna relevantna odredba međunarodnog prava" postalo je jasno da u borbi koju Srbija vodi u međunarodnoj zajednici u vezi sa statusom svoje južne pokrajine ništa više neće biti isto.
Tako su i Srbija, i Kosovo ali i čitav svet dočekali savetodavno mišljenje MSP-a koje ne obavezuje države, ali će imati veliku pravnu, političku i moralnu težinu. Da je savetodavno mišljenje koje je javno saopšteno neka vrsta kompromisa i u samom sudu postalo je jasno kada je sudija Ovada naglasio “da rasprava o pravu na samoopredeljenje nije u domenu ove rasprave, čiji je predmet samo da li deklaracija kosovske Skupštine o nezavisnosti krši nezavisno pravo ili je to 'leks specijalis' na osnovu Rezolucije 1244”.
Tako je Međunarodni sud pravde završio jedan od najkomplikovanijih postupaka u svojoj istoriji. Mišljenje suda zatražila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija Rezolucijom na inicijativu Srbije, čiji je stav da su jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova narušeni temelji međunarodnog pravnog poretka.
Kao što se i očekivalo, Beograd i Priština su različito tumačili prilično nedvosmislenu odluku suda. Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je odluka Međunarodnog suda pravde o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova "teška za Srbiju" ali da će Srbija nastaviti da isključivo političkim sredstvima brani svoj teritorijalni integritet. "Jasno je da se sud nije izjašnjavao o pravu na otcepljenje, već je odlučio da raspravlja isključivo o tehničkom sadržaju deklaracije o nezavisnosti. Sud je izbegao da se izjasni o suštinskom pitanju i prepustio da se o tome i o svim političkim implikacijama raspravlja u najvišem organu UN", rekao je Tadić. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je rekao da je stav suda “eksplicitan i pozitivan odgovor i snažna potvrda nezavisnosti Kosova” i dodao da je “mišljenje MSP potvrdilo snažne i jasne argumente zasnovane na pravu i pokazalo da je ceo demokratski svet za nezavisnost Kosova”.
Kakve će posledice odluka Međunarodnog suda pravde imati na druge pokušaje brojnih separatističkih pokreta šitom sveta – pokazaće vreme. Većina svetskih analitičara se slaže da je odluka “istorijska”. Vodeći britanski stručnjak za međunarodno i humanitarno pravo Filip Sends takođe misli da se radi o suštinskom pitanju, ocenjujući da je veliki broj onih koji će vrlo pažljivo čitati mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu:
"Veliki je broj zemalja koje su u sličnoj situaciji: Kanada ima Kvebek, Španija ima Baskiju i Kataloniju, Britanija Škotsku, Gruzija Abhaziju i Južnu Osetiju, Kina ima Tibet, itd. Zbog toga odluka suda ima potencijalno ogroman značaj, jer je reč o pitanju koje ima naglašeno političku dimenziju."
Jasno je da će s obzirom da je reč o savedotavnoj odluci, ta odluka će biti prihvaćena ili odbačena na osnovu interesa određene zemlje ili entiteta. Istog dana, kada je odluka doneta velike sile su pokušale da je iskoriste za svoje ciljeve. SAD su kao najveći promoter nezavisnosti Kosova pozdravile odluku i poručile Evropskoj uniji da je vreme da zauzme jedinstven stav o ovom pitanju. S druge strane, Kina je saopštila da još ima prostora za pregovore o međunarodnom statusu Kosova i naglasila da Peking poštuje teritorijalni integritet Srbije. Rusija je saopštila da neće zbog te odluke promeniti svoj stav i da neće priznati nezavisnost Kosova. Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Andrej Nesterenko je rekao da "sud je dao mišljenje samo o Deklaraciji, posebno naglasivši da nije razmatrao pitanje prava Kosova na jednostrano odvajanje od Srbije".
Predsednik Tadić je najavio da će srpski izaslanici odneti njegovu ličnu poruku šefovima 55 država. Sličnu diplomatsku ofanzivu najavljuje i kosovska diplomatija. Jasno je da će se suprostavljene strane narednih meseci boriti za svaku državu i svako priznanje, a da se prava bitka očekuje na septembarskom zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kada će se voditi rasprava o mišljenju Medjunarodnog suda pravde. Ipak, sada su pozicije onih koji se zalažu na priznavanje nezavisnosti Kosova snažnije.
Kako će, pak, mišljenje Međunarodnog suda pravde uticati na srpsku političku scenu? Da li će je homogenizovati ili destabilizovati? Da li je Srbija posle odluke MSP-a bliža ili dalja vanrednim izborima? To su samo neka od pitanja koja ne muče samo domaće političare već i međunarodnu zajednicu. Nije ostalo nezapaženo da je američki potpredsednik Džozef Bajden, pre nego što je mišljenje suda javno objavljeno, telefonirao predsedniku Tadiću, kao i da je premijer Belgije, koja predsedava Evropskom unijom, Iv Leterm prlikom nedavne Tadićeve posete izjavio “da će se veoma pažljivo pratiti reagovanja srpskih vlasti na mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova”. Time je poslata jasna poruka Beogradu da bi svako ishitreno reagovanje na odluku suda moglo da ugrozi spoljnopolitičku poziciju Srbije. S druge strane, postoji zabrinutost kod većine zemalja, među kojima su i one koje su priznale nezavisnost Kosova, da bi “poraz Srbije u Hagu” mogao da ugrozi proevropsku Vladu koju ipak podržavaju.
Kako situaciju vide stranci najbolje ilustruje izjava analitičara sa Univerziteta nacionalne odbrane iz Vašingtona Stivena Majera koji je za srpski servis “Glasa Amerike” izjavio da je „sadašnja vlada automatski hendikepirana, pošto je ona “stavila” Kosovo pred Međunarodni sud pravde, tako da ona moralno i politički snosi odgovornost, a time se sada može da dovesti u pitanje i njen opstanak. Imaćete stranke koje će početi da razmatraju mogućnost povlaćenja iz koalicije. Suprotno tome, nova vlada ne bi morala da prihvati odluku Međunarodnog suda i mogla bi da deluje odlučnije i kategoričnije “.
Ipak,odluka MSP-a neće izazvati problem u funkcionisanju vladajuće koalicije u Srbiji. Sve stranke koalicije su istog dana kada je objavljeno mišljenje suda reagovale saopštenjima i izjavama čelnika u kojima su podržale zvaničnu politiku prema Kosovu. U koaliciji ne postoji politička stranka koja bi zbog odluke suda, ili reagovanja vlade na tu odluku, napustila koaliciju. Ono što može da bude problem za vlast je kako će javnost prihvatiti ovu odluku i koga će okriviti zato što odluka nije pozitivna, kako je najavljivano. Vlast može da očekuje i napad opozicije ,između ostalog i zato, što se posle formiranja nove vlade odustalo od usklađivanja zajedničke politike o Kosovu najjačih političkih stranaka što je bila praksa u vreme kohabitacije Demokratske stranke čiji je lider Tadić bio predsednik i Demokratske stranke Srbije čiji je lider Koštunica bio premijer.
Zanimljivo je da ni srpska opozicija nije upotrebila mnogo teže reči od Vlade kada je u pitanju odluka suda. Jasna je samo tendencija da ne želi da sa Vladom deli odgovornost za odluku u Hagu. To je najbolje pokazalo reagovanje lidera najveće opozicione stranke, Srpske napedne stranke, Tomislava Nikolića. Nikolić je samu odluku komentarisao umerenim rečima kao “jako tešku” i "sudbonosno lošu" po Srbiju ali je i pozvao “ljude koji odlučuju o sudbini zemlje” na razgovore o sledećim koracima. Lider SNS-a je ocenio da je državni vrh "zavaravao" gotovo godinu dana građane da je Međunarodni sud pravde na strani Srbije i da se očekuje pozitivno mišljenje i podsetio da je samo dan pre odluke predsednik Boris Tadić rekao da očekuje pozitivan stav suda. "Nažalost, Srbija mnogo poslednjih godina, u najodlučnijim trenucima, nema na svom čelu ljude koji mogu mudro da je vode. Mi nudimo mudrost građana koje predstavljamo, svoju opozicionu slobodu i neumešanost u sve ovo. Zalažemo se za rešenje oko kojeg bi se svi u Srbiji dogovorili, ako kod njih još uvek ima mudrosti", rekao je Nikolić i kazao da ako Tadić i dalje misli da može sam da odlučuje o sudbini cele Srbije onda dana odluke suda treba da se seća za sva vremena, jer je doneta na njegov zahtev, iza kojeg, kako je rekao, nije stajala Srbija. Ova izjava na najbolji način pokazuje taktiku najveće opozicione stranke prema vlasti. Naprednjaci, kao stranka koja se trudi da pokaže međunarodnoj zajednici da je konstruktivan faktor na političkoj sceni Srbije, neće “dolivati ulje na vatru” kada je u pitanju odluka suda pravde u Hagu ali će pokušati da iskoriste činjenicu da je vlast sama vodila politiku prema Kosovu, kako bi građani odgovornost za neuspeh tražili u vladi.Ruku na srce ,prebacujući odgovornost na druge,Tomislav Nikolić je zaboravio da je krajem devedesetih ,kada je Kosovo postalo poprište ratnih sukoba, bio potpredsednik vlade SRJ. Tako da u ovoj tužnoj srpskoj priči,kao ni u Andrićevoj “Prokletoj avliji“, nema nevinih.
Mnogo oštriju ocenu događaja iznela je do pre dve godine vladajuća stranka, Demokratska stranka Srbije (DSS), Vojislava Koštunice. Potpredsednik ove stranke Slobodan Samardžić zatražio je da "kreatori politike" Srbije prema Kosovu, na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem, moraju što pre da podnesu ostavke. On je naveo da je "dugo očekivano mišljenje MSP iznelo na videlo katastrofalne rezultate celokupne politike vlasti u Srbiji prema južnoj srpskoj pokrajini". Samardžić je ukazao da u protekle dve godine pitanje Kosova nije bilo izneto pred Skupštinu Srbije, već je monopolisano i manipulisano. "Traženje mišljenja od Suda o pitanju koje su sami formulisali, deo je ove neodgovorne politike. Sada, kada je izvesno da je mišljenje Međunarodnog suda krajnje nepovoljno po državne interese Srbije, otvara se pitanje odgovornosti kreatora i izvršitelja ove poražavajuće politike", smatra Samardžić. Ovako oštra izjava bila je očekivana s obzirom da je upravo Samardžić bio jedan od kreatora politike DSS prema Kosovu,a koju se sprovodila bivša Vlada. Ipak, može se primetiti da ni DSS nije “osporila” odluku MSP-a odnosno okarakterisao je teškim rečima. Pored toga, DSS je izbegla da predloži mere, kao što su tužbe Srbije protiv zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova pred MSP-om i prekid diplomatskih odnosa sa tim zemljama što je ranije ta stranka kao deo vladajuće koalicije predlagala. Njihova kritika se svela samo na napad na predsednika Tadića, kao kreatora politike prema Kosovu koju Srbija poslednje dve godine sprovodi.
Najekstremnija parlamentarna politička stranka u Srbiji, Srpska radikalna stranka, haškog optuženika Vojislava Šešelja bila je decidiranija u optužbama na račun presude. Njen potpredsednik Dragan Todorović izjavio je “da je odlukom MSP-a žestoko biti pogaženo međunarodno pravo i Povelja UN". Radikali su upozorili “da Srbija, posle odluke suda u Hagu, ne sme da ulazi u bilo kakve razgovore i pregovore koji bi na bilo koji način doveli u pitanje status Kosova, odnosno status Srbije i da treba da odbije da piše rezoluciju za UN sa EU i da insistira isključivo na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.” Zanimljivo je da su radikali odlučili da oštricu svoje kritike usmere kao sudu u Hagu a ne prema Vladi. To jasno govori da su izjave koje daju namenjene unutrašnjopolitičkoj upotrebi i da imaju veze sa njihovim očekivanjem da im se vrate mandati u Skupštini koji su pripali Srpskoj naprednoj stranci.
Liberalnodemokratska partija Čedomira Jovanovića koja često podržava Vladu u njenim proevropskim koracima, i pored toga što je u opoziciji, i koja je jedina parlamentarna politička stranka u Srbiji koja se smatra da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova reagovala je očekivano. Za liberale “presuda MSP stavlja tačku na kontinuitet pogrešne politike koja je opstajala suviše dugo, ali nije poraz našeg naroda, niti Srbije”. LDP traži da “svi dalji potezi naše spoljne politike treba da budu instrument za realizaciju glavnog političkog cilja – brzog ulaska u punopravno članstvo EU” i traži od premijera i Vlade da “organizuju posebnu sednicu Narodne skupštine, na kojoj bi bila utvrđena nova politika Srbije”. LDP dakle oštricu kritike usmerava ka premijeru i Vladi, a ne ka predsedniku, i poput drugih stranaka traži da se rasprava o najvažnijim političkim temama prebaci u parlament.
Iz reagovanja opozicionih stranaka jasno je da one nemaju zajedničku politiku prema ovom problem kao i da nemaju alternativnu politiku prema Kosovu (izuzev LDP-a), koju bi ponudili građanima kao zamenu za postojeću. Čak je do pre dve godine vladajuća stranka DSS ovaj put odustala od toga da nudi neke radikalnije poteze koje je predlagala pre dve godine. Jasno je da je i opozicija svesna da Srbija nema mnogo izbora kada je u pitanju kosovski problem i da je ne želi “vruć krompir”. Zato će opozicija insistirati da se težište odlučivanja prebaci u skupštinu. Opozicija će naravno tražiti vanredne izbore ali neće ih preterano želeti jer je jasno da će Srbija u narednih godinu dana morati da učini nekoliko bolnih kompromisa. Sa stanovišta opozicije, bolje je da to padne na teret vlasti.
Vlada, dakle, kratkoročno neće imati većih problema zbog odluke MSP-a. Stoga poruka Vlade izrečena istog dana kada je sud objavio mišljenje – pokušali smo, idemo dalje – zvuči logično. Na srednji rok, problem može da bude što će deo javnosti odluku suda i sve što će kasnije uslediti kao što su nova priznanja nezavisnosti Kosova i početak razgovora o tehničkim pitanjima tumačiti kao poraz. Kada se poraz desi, uvek se traže krivci. To aktuelnoj vlasti može da bude problem, pogotovo, u vreme predizborne kampanje kada se retorika zaoštrava. Tako da ni Vladi ne odgovaraju vanredni izbori bar dok se ne dese neke krupne, pozitivne stvari u zemlji. Kao što je dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji ili prodaja nekog velikog javnog sistema koji bi omogućio, makar privremeno, poboljšanje standarda građana.
Dodatni problem za Vladu je ekonomska situacija u zemlji. Bez obzira koliko je Vlada objektivno odgovorna za ekonomsku situaciju, a koliko je ona posledica svetske ekonomske krize, građani uvek krive vlast. Ukoliko, Vlada ne pronađe način da u naredne dve godine poboljšanja životni standard u Srbiji, nezadovoljstvo građana ekonomskom situacijom zajedno sa osećajem da je zemlja ponovo poražena u borbi za opstanak Kosova veoma je loša “viza” današnjih nosilaca vlasti za nove izbore.
Ako je pitanje šta još Beograd može da uradi na spoljnoplitičkom planu po pitanju Kosova, trenutak je da počne da brine o malobrojnim Srbima koji su ostali tamo da žive, kao i onima koji su raseljeni. Upravo jedna od predstavnica kosovskih Srba Rada Trajković kaže da očekuje “da će predsednik Tadić imati dovoljno hrabrosti, a svakako i odgovornosti, da definitivno raskrsti sa Miloševićevom politikom i da se posveti svojim državljanima, mislim na Srbe na Kosovu i Metohiji, i Srpskoj pravoslavnoj crkvi i da zajedno sa međunarodnom zajednicom i sa Albancima rešava zaista ogromne probleme Srba koji na ovom prostoru žive.”. Srbija mora da učini mnogo više za Srbe koji žive na Kosovu, da ima jedinstvenu politiku prema Srbima na severu Kosova koja ih ne gura u sukobe i izolaciju. Kako su lideri Srba sa severa Kosova ultranacionalistički orjentisani Vlada istovremeno mora da vodi računa da je kosovski Srbi ne optuže za izdaju.
Zbog nove situacije, posle dugo očekivane odluke u Hagu, i “smanjenog manevarskog prostora”, Vlada će imati manje mogućnosti da sprovodi reforme u društvu i privredi koje su Srbiji neophodne. Kako svako odlaganje reformi nas sve više košta, tek neki budući naraštaji će moći da izvedu računicu kolika je za Srbiju “bila cena” Kosova.
Zbog nove situacije, evrointegracije Srbije su jedina sigurna karta na koju Vlada može da igra do sledećih izbora. I upravo zato, od ponašanja Evropska unije prema Srbiji zavisi ko će u biti na vlasti posle 2012. godine. Zvaničnici EU su odmah posle objavljivanja mišljenja MSP-a istakli spremnost da pomognu dijalog Prištine i Beograda što treba da “pospeši saradnju, ostvari napredak na putu u Evropu i poboljša život ljudi”. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton je srpskom predsedniku Borisu Tadiću i kosovskom premijeru Hašimu Tačiju prenela spremnost EU da pomogne dijalog. Evropske diplomate tvrde da se Tadić i Tači "još nisu primakli do prihvatanja pregovora, ali nisu ni stavili do znanja da odbijaju dobre usluge EU". Ukoliko Evropa bude vršila pritisak na srpsku Vladu da odmah započne dijalog sa Prištinom, a pri tom ne čineći nikakve korake ka prijemu Srbije u Evropsku uniju može da doprinese otežavanju pozicije proevropske Vlade u Srbiji. To se odnosi i na proces pridruživanja, i zato EU treba da razmisli da li Srbiju može da tretira kao poseban slučaj. Bilo kakav zastoj u evropskim intergracijama ili potezi koje bi unija povlačila a koji bi se u srpskoj javnosti tumačili kao pritisak stvoriće probleme Vladi.
Možda je upravo na ti mislio novinar jednog nemačkog lista u svom komentaru objavljenom dan posle objavljivanja mišljenja suda:
„Poraz u kosovskom boju protiv Turaka pre više od 600 godina Srbi posmatraju kao rođenje sopstvene nacije. Sada Beograd sa Kosovom ponovo mora da pretrpi težak udarac, u čemu se, međutim, kriju i šanse. Sada više ne treba da igra na nacionalističku kartu, već da usmeri pogled u budućnost i hrabro pokrenu reforme, koje će jednog dalekog dana dovesti do članstva u Evropskoj uniji“.
|
